I am the Anti-hero: 2011

Znam da vi koji me poznajte kratko ili malo duže znate da su ovo moja proseravanja i verovatno će te samo odmahnuti rukom i reći opet preterano kenja, ali vi koji ne znate, nećete ni želeti da me upoznate. Iskreno ne krivim vas, a i ne sekiram se preterano zbog toga.

Pa da krenemo na stvar, ja već duže vreme ove svoje misli držim negde u podsvesti, ali me je preterano mrzelo da to i prenesem na papir ili na tastaturu. E sad ono što me je ustvari podstaklo da malo sednem i pišem je skorašnji koncert u voljenom nam Beogradu, a to je bio koncert First Blood-a. E sad ja ću malo da mrsim muda, ne bih želeo nikoga da prozivam, niti da se iko oseti prozvanim, takodje ne bih želeo da nekom solim pamet, jednostavno iznosim svoje mišljenje, ako se nekome čita OK, ako ne ... zabole me ova moja nesreća!

Na koncerte idem još od pošetka devedesetih godina, što metal, što punk, ponajviše hardcore, a bilo je tu izleta i na Sinana, Acu Lukasa i ostale kraljeve narodne muzike, ali gore spomenuti koncert je verovatno jedan od najgorih koje sam ikad posetio. Znam , znam ima i vas koji ste se oduševili, ali ukusi su različiti i o tome NE treba raspravljati. ovo je mojih 5 minuta slave i ja imam reč. Zato bih zamolio bez suvišnih komentara. Jebi ga, znam da sve u ovom materijalnom svetu evoluira, mi kao pojedinci, svet oko nas, životinje, biljke, isto tako i muzika, ali gde je ova muzika otišla??? Ako mene pitate u qrac, i to veliki! Jedan stari bend je davno postavio krucijalno pitanje "has the edge gone dull?", e ja bih pitaoHAS THE SCENE/MUSIC GONE DULL???

Da se vratimo na koncert First Blood-a ... pa zar je moguće, da ja nisam uspeo da odgledam u komadu 5 minuta koncerta koji je ukupno sa predgrupom trajao više od sat vremena??? Pre 10 i više godina reko bih da je to ne moguće, ali danas kao što sam se i uverio veoma je moguće, i najgore od svega je to, što mi se to dešava sve češće. Ponekad zapitam sebe, da li sam ja možda zaostao, a muzika je evoluirala, ili šta je? Evo i u par reči da dočaram kako sam ja doživeo taj dogadjaj. Dva benda koja su odlično muzički potkovana i uvežbana, koji sviraju mnogo dosadnu muziku bez ikakvih ideja i bez imalo progresivnosti, sve se svodi na DŽ, DŽ, DŽ, pa mala pauza pa opet isto ... jebo te, kakva katastrofa, kakva muka za uši. Nije da sam ja sad neki veliki muzikant, ali ... kao što rekoh samo iznosim svoje mišljenje! E sad publika, pa to je sekcija za sebe, moj omiljeni deo. Nisam kupio kartu, nego sam se ko pravi šaban ufurao na mufte, ali igrom slučaja video sam kako karta izgleda i nigde nije pisalo da se umesto koncerta održava free style karate takmičenje. Pa zar sad u ove godine treba da učim i borilačke veštine??? E pa neću!!! U svakom slušaju bilo je tu baš dobrih takmičara, koji su po svakom kriterijumu odskakali iz mase!

E da se okanem koncerta, verujem da je bilo i onih koji su uživali, i ne bih da im kvarim utisak, ako to već nisam uradio. Nego da se vratim malo ovoj muzici. Imao sam u poslednje vreme prilike da poslušam dosta novih bendova pošto sam piskarao tu i tamo neke recenzije, i koliko ima dobrih izdanja, toliko ima i onih koji su potpuno zalutali u ovaj svet! Nekad, se znalo šta je metal, šta punk a šta hardcore ... pa su onda bendovi krajem prošlog veka počeli po malo da eksperimentišu sa raznim muzičkim pravcima, i to je bilo OK, bilo je i tu dobrih i loših bendova, ali ovo danas, ovo nije eksperimentisanje, već prepisivanje. Svi zvuče isto, ponašaju se i izgledaju isto. Ali kad im vidim šiškice, jao, ljubi ih majka, motornom testerom bih sve to ošišao. E sad ima i ovih bez šiškica, to su ovi malo pre spomenuti karatisti, ovi sa šiškicama ne smeju da upržnjavaju borilačke sportove, da kojim slučajem ne bi pokvarili frizuricu. Oni njišu kukovima u ritmu muzike ... ma sve u svemu teška katastrofa! Pa šta se desilo sam onom starom "I'll tell you stage dives make me feel more alive than coded messages in slowed down songs"? Izgleda da je to ostalo u onom prošlom veku. Kad klinci krenu na koncert mama im kaže, nemoj sine da skačeš, treniraj karate, ipak je to bezbednije. Ja se još uvek sećam koncerata gde smo visili jedan drugom na glavi, izlazili pocepani i puni masnica, gde se klinci nisu sklanjali kad neko skoči, makar to bio i ja sa svojih 130 kila žive vage, a sad ... sad se prvo dogovoriš sa drugarima, da se skupe, pa tek onda skačeš, a i to ti nije sigurica, uvek može da ti se desi da se neko pomeri u poslednjem trenutku.jebi ga morate to razumeti, spremao je šiškice za izlazak čitav dan, i sad ti da mu skočiš i pokvariš frizuru, e pa neće moći, ne ide to tako!!! E sad pored karatista, ima tu još jedna vrsta publike, iskreno ta je egzistirala i u ono vreme, a opstala je sve do danas, i nimalo nije evoluirala. To su oni namršteni iz poslednjih redova, kojima smetaju ovi karatisti iz prvih da gledaju koncert, nekad su im smetali skakavci a sad karatisti. Jebi ga nije njima do koncerta toliko stalo, već da uhvate svaku grešku muzikanata pa da posle prepredaju urbane priče, ili da vide ko se to ponajviše "gubi" u publici. Jebi ga, dajte razumite ih, morali su da plate kartu, pa kad su plaili daj da onda gledaju e ne tamo da im smetaju skakavci i karatisti. E sad mogo bih ja ovako da kenjam do krajnjih granica zdravog razuma, al ne ide, moram malo da poštedim ovu nesreću od moje tastarure, ipak je ona svašta pretrpela i odkucala!

E, iskreno i zaboravio sam da sam započeo sa pisanjem ovog eseja, ali sam ga ipak sačuvao u dokumentima, i evo sad u trenutcima dokolice daj da nastavim. Prošlo je jedno dve i više nedelja od onog gore nesrećno pmenutog koncerta, i sad kad su se strasti u meni malo stišale, ja i dalje tvrdim isto. Jebi ga, rodila me majka debelog i tvrdoglavog. U medjuvremenu se desio još jedan evant u kojem sam bio i aktivan učesnik, pa evo da malo i to prenesem preko ove izmučene tastature

Dakle, desio se taj toliko dugo očekivani HardCore Clash izmedju (S)Hitman i Death By Stereo-a. Toliko najavljivan na sva usta, jedva čekan, ma opšte ludilo, renoviran klub Doma Omladine u Beogradu, nekad legendarno mesto za HC svirke, kad ono tamo prava šačica ljudi. Da imam malo više ovih mojih ćevap.prstiju sve bih mogo da ih prebrojim. E sad ovo je moja analiza zašto je u stvari došlo tako malo ljudi:

1. Kiša je padala, pa šiškaši nisu mogli napolje da ne pojebu frizuru

2. Nov klub, pa ljudi se plaše nepoznatog

3. Sranje bendovi, ovaj domaći svira pišljivih 17 godina, a sad sam im se i ja pridružio, pa neće ljudi da bacaju pare na takve gluposti, a ovi stranci, jebi ga oni izdali 5,6 manje-više uspešnih albuma, i odsvirali par malih turnejica po sunčanoj kaliforniji, koji su bre oni? A da i da spomenem, ne nose šiškice, pa nisu IN!

4. Pojedinci naravno nisu imali para. Jebiga, koncert je najavljivan samo dva meseca unapred, ko će da skupi 800 dinara za tako malo vremena?

5. Čuo sam komentare i tipa, pa gledao sam ih prošle godine!!! Jebo te, da li koji ste ih gledali prošle godine, kenjate jednom u životu ili svakodnevno. Da li će jedan bend dve godine zaredom svirati iste pesme po istom rasporedu?

NESHVATLJIVO!

Ima sad još podosta razloga koje bih mogao da spomenem, ali zaustaviću se ovde, jerbo će me neko upucati iz dedine stare tandžare. Pošto sam kao što sam rekao bio i aktivan učesnik ovog dogadjaja, ima tu još jedna stvar koju moram da spomenem, a u potpunosti sam upoznat, znači nije rekla kazala, već onako kako je i bilo. Gore dva spomenuta benda su se dogovorila da podele malo merch-a i po koji nosač zvuka u maloj nagradnoj igri. Naravno brže bolje mnogi su se odazvali i dobili svoje teškom mukom zaradjene poklone, kad ne lezi vraže, samo njih dvoje od dobitnika se pojavilo na koncertu. E sad mogu da shvatim one koji su dobili merch ili diskove, oni pripadaju onoj grupi gore pa nisu mogli da dodju po iste, ali jebo te šta je sa onima koji su dobili ufur za džabe??? Njima se pokvario gradski prevoz! Ili su možda dobili mesečni ciklus! E sad ono što mene čudi, i zbog čega mi se sve ovo gadi, je što bre nisu ispali fer, i lepo rekli mi NE dolazimo, dajte naše nagrade nekome ko će doći i ko stvarno želi da ih dobije!!! Ali tu na scenu stupa ona stara srpska, NEK I KOMŠIJI CRKNE KRAVA! Shvatite ih, oni su to osvojili teškim fizičkim radom, zašto da to poklone tek tako nekom ko će doći na koncert da isprati bendove, popije koje pivo ili sokić (ako je SxE), lepo se provede, zašto? Zašto smo bre kao ljudska vrsta toliko arogantni, samoživi, pokvareni? Tolike godine se motam tamo vamo po toj nazovi sceni, i neke stvari se nikad neće promeniti, a ja nikad neću shvatiti zašto se ne menjaju! Koncert ko koncert je prošao onako kako je prošo, ali meni se i dalje vrzma milion stvari po glavi koje bih mogao da napišem, ali staću ovde ... pustiti sebi ploču (da, da ploču, to još uvek postoji) i odslušati jedan dobro poznat refren

What happened to the passion? (passion!)

What the reason for screaming?

What happened the music and the message that I love?

What happened to the hard work? (hard work!)

And why does everybody look the same?

What happened the music and the message that I love?

E moji dečaci devojčice, znam ja da vi znate ovu pesmu i na svako njeno slušanje oduševljeno pevate, ali da li stvarno znate značenje svega ovog? Ja ne kažem da ja znam, ali trudim se, a šta je sa vama?

Mnogi od vas će se pronaći u ovim mojim proseravanjima, i psovaće me na sva usta, ali ... I DON'T GIVE A FUCK! Ovo pišem zbog sebe a ne zbog vas. Ni jednog trenutka nisam imao nameru da ikoga prozovem, ali ako ste se osetili prozvanim, znate gde me možete pronaći, ako želite da mi nešto objasnite. Ne pozivam na nasilje, već na dobar i konkretan razgovor, svi možemo po nešto novo da naučimo jedni od drugih. Samo je pitanje koliko je ko od nas spreman da se posveti učenju!

THIS STORM IS GONNA WIPE AWAY

WIPE AWAY THE INSINCERE

NO MORE WHITE, NO MORE BLACK

NO MORE BARRIERS, NO MORE TRAPS

THERE WILL BE OUIET AFTER THE STORM

Ajde u zdravlje, ostajte mi zdravi, debeli i veseli!